Na jučerašnjoj sednici skupštine grada Beograda odbornici su prihvatili predlog o zameni trolejbuskih linija linijama električnih autobusa. Do ove odluke dolazi iznenada, bez ikakvog blagovremenog obaveštenja ili konsultovanja javnosti. A sve to uprkos tome što je samo nedelju dana pre toga gradonačelnik govorio o nabavci novih trolejbusa.
Predlog o javno-privatnom partnerstvu je Komisiji za JPP podnet 23. decembra, da bi ga ona odobrila već 24. decembra. Samo dan kasnije nakon odobrenja komisije, predlog se našao u skupštini, kao vanredno ubačena tačka na dnevnom redu. Procedura za koju je u samom predlogu bilo predviđeno 50 dana završena je za samo 48 časova. Bez ikakve transparentnosti ili prostora za žalbu.
Sam dokument o predlogu JPP koji je predstavljen skupštini napisan je tako da izostavlja bitne činjenice i ne sagledava situaciju u celini. Ne postoji jasno poređenje troškova između kupovine novih trolejbusa i novih elektrobusa, već se razmatraju isključivo elektrobusi. Nigde nisu predstavljene procene troškova za potencijalni tender za kupovinu novih trolejbusa niti mogućnost da se od privatnog partnera traži kupovina istih.
U obzir se ne uzima cena postojeće infrastrukture građene decenijama koja osim same kontaktne mreže obuhvata i ispravljačke stanice, garaže, radionice, inženjere, majstore, vozače, itd. Značajna količina resursa generacijama je investirana u trolejbuski podsistem za koji se sada predlaže potpuno ukidanje, bez da se vrednost toga uzima u obzir.
Trolejbuski sistem se u poslednjim godinama suočava sa problemima, ali uzroci tih problema nisu u tome da trolejbusi kao prevozno sredstvo nisu adekvatni, već u tome što nas po gradu voze neodržavana i stara vozila. Godinama se kasni sa kupovinom novih trolejbusa, a pogotovo modernih vozila koji imaju mogućnost autonomnog kretanja van kontaktne mreže.
Čini se da akteri koji stoje iza ovog predloga maksimalno koriste tu situaciju. Sa jedne strane puštaju trolejbuse da propadaju sa ciljem da građani počnu da ih vide kao star i nepouzdan vid prevoza. Sa druge strane ne informišu javnost o činjenici da moderni trolejbusi poseduju baterije, te da se mogu autonomno kretati kilometrima.
Moderni trolejbusi mogu zaobići gužve i menjati trase u slučaju radova. Moguće je i produžavanje postojećih linija bez izgradnje nove infrastrukture. Ukoliko je iz estetskih razloga potrebno, otvara se i opcija skidanja kontaktne mreže na određenim deonicama u centralnom delu grada.
Izostavljanjem informacija o tome da su sve te mane kod modernih trolejbusa prevaziđene dovode se u zabludu kako građani, tako i odbornici koji su glasali o tom predlogu.
Svi argumenti koji su se mogli čuti od nadležnih su zastareli i važili su samo za stare modele trolejbusa, poput onih koji saobraćaju u Beogradu i koji su već godinama zreli za zamenu. Ti argumenti nemaju više nikakvu težinu u 2024. godini, jer su moderni trolejbusi te probleme prevazišli.
Predlog sadrži značajan broj neistina koje se koriste kao ključni argumenti. Tako se navodi da „Jedna od glavnih prednosti eletkričnih autobusa u odnosu na trolejbuse je smanjenje emisije ugljen-dioksida (CO2) i drugih zagađivača” što je apsolutno netačno jer obe vrste vozila koriste istu vrstu pogona, odnosno električnu energiju.
Dalje, u predlogu se kao argument protiv trolejbusa govori da „Električni autobusi koriste energiju iz baterija, što znači da ne proizvode direktne emisije štetnih gasova kao fosilna goriva” pri čemu se potpuno zanemaruje činjenica da ni trolejbusi ne emituju štetne gasove.
U nastavku se tvrdi da „Ova zamena predstavlja korak ka čistijem i ekološki prihvatljivijem javnom prevozu, u skladu sa ciljevima smanjenja zagađenja i uvođenja održivih rešenja” bez objašnjenja zašto bi jedno električno vozilo bilo bolje od drugog.
Ujedno se zanemaruje činjenica da su elektrobusi ekološki neprihvatljiviji jer moraju biti pogonjeni baterijama na celoj trasi. To čini da baterija, a time i sama vozila budu teži. Posledično vozila troše više energije tokom eksploatacije, uz potrebu da se na kraju radnog veka te baterije i litijum u njima bezbedno odlože.
Dodatni argument koji se navodi glasi „Električni autobusi obično imaju veći kapacitet za putnike, a ujedno nude bolji komfor zbog tišeg rada i udobnijeg unutrašnjeg prostora” što nije utemeljeno u istini. I nov trolejbus i nov elektrobus proizvode istu količinu buke, i imaju isti kapacitet i komfor.
Smatramo da je neprihvatljivo da se jedna izuzetno bitna odluka za razvoj javnog prevoza u gradu donosi na osnovu argumenata, za koje čak i laik zna da ne odgovaraju stvarnosti.
Primetan je potpuni izostanak bilo kakve dublje saobraćajne analize, i zanemarivanje svih postojećih planova za razvoj javnog prevoza. Posebno privlači pažnju pozivanje predlagača na „Strategiju razvoja javnog linijiskog transporta putnika”, zanemarivajući da ta ista Strategija razvoja predviđa obilno proširenje mreže trolejbuskih linija.
Podsećamo da trolejbusi kao vid prevoza predstavljaju ekološki prihvatljivije rešenje od elektrobusa jer se pogone direktno iz kontaktne mreže, a opet sa svojim manjim baterijama zadržavaju fleksibilnost za kretanje van iste po potrebi.
Glavna mana trolejbuskih sistema u opštem slučaju je potreba za izgradnjom skupe infrastrukture. Kako je Beograd to već učinio u proteklim decenijama, zamena trolejbusa elektrobusima ni u kakvom slučaju ne bi trebala biti razmatrana.
Većina argumenata datih u predlogu može da se opovrgne, iz čega bi se moglo zaključiti da su jedini stvarni razlozi za ukidanje bazirani u predrasudama nadležnih.
Trolejbusi se u svetu ubrzano razvijaju i uvode u mnogim gradovima koji ih ranije nisu imali. Gradovi kao što su Cirih, Ženeva, Milano, Prag, Bratislava, Salzburg, Lion, Taljin, Riga, Peking, Vankuver i mnogi drugi obilno ulažu u razvoj svojih trolejbuskih podsistema, dok Beograd na pragu 2025. razmatra ukidanje istih. Ne vidimo racionalno objašnjenje za ovakav potez.
Zbog svega navedenog smatramo da je potrebno zaustavljanje ovog procesa dok se ne izvrše adekvatne saobraćajne studije. Ovako radikalan potez koji se krši sa svim postojećim planovima razvoja javnog prevoza ne sme da prođe bez značajnog učešća saobraćajne struke, niti bez odgovarajućih mehanizama za žalbu i participaciju građana.
Apelujemo da gradska uprava pod hitno razmotri povlačenje ili izmenu predloga na način da trolejbuski sistem u Beogradu opstane. Smatramo da bi takvo rešenje donelo najveću korist i gradu i građanima.
U Beogradu, 26.12.2024.
Udruženje građana „Vratimo trolu 28”